San

Jednom je jedan pobožan čovek sanjao san kako beži od lava. Čovek pobeže na drvo i sede na jednu granu drveta. Pogledavši dole ugleda lava koji ga čeka. Zatim čovek pogleda na stranu i ugleda dva pacova kako kruže oko grane, na kojoj je sedeo i jedu je. Jedan pacov je bio crn a drugi beo. Činilo se da će grana uskoro pasti na zemlju.

Čovek sa strahom opet pogleda dole i ugleda crnu zmiju kako otvara svoja velika usta tako da mu se činilo da će upasti u njih.

Čovjek pogleda iznad sebe da vidi ima li nešto zašto bi se mogao uhvatiti. Ugledao je drugu granu sa saćem meda na njoj. Kapi meda su kapale iz saća. Čovjek htede da okuša jednu kap. Pružio je jezik i okušao kap meda koja je pala. Med je bio veoma sladak. On htjede da okuša još jednu kap. Kada to uradi izgubi se u slasti meda. Tako da zaboravi pacove koji su jeli njegovu granu, lava na zemlji i zmiju koja je ležala ispod njega. Nakon izvjesnog vremena probudi se iz svog sna.

Tražeči značenje sna otišao je do pobožnog učenjaka. Ovaj mu reče:

„Lav kojeg si video je smrt. Uviek te progoni i ide za tobom kuda god da ideš. Dva pacova, beli i crni, predstavljaju dan i noć. Beli predstavlja dan, a crni noć. Oni kruže jedan za drugim, jedući tvoje vreme i približavajući ti smrt. Velika crna zmija sa velikim ustima je tvoj grob čekajući da padneš u njega. Saće meda je ovaj svet, a slatki med je uživanje ovog sveta. Mi volimo da okušamo slatko uživanje ovog sveta želeći sve više i više. U međuvremenu se izgubimo u tom uživanju tako da zaboravimo naše vrijeme . . . našu smrt i . . . naš kraj.“

Share and Enjoy

Slični i Povezani Članci:

  • Nema sličnih članaka