Ogledalce

Kada je profesor završio s predavanjem, upitao je iz navike:

“Ima li pitanja?”, ne očekujući naravno nikakvo pitanje. Zato se je i našao jako iznenađen kada ga je jedan od studenata upitao:

“Profesore koji je smisao života?” 

Neki od studenata koji su već bili izlazili samo su se podrugljivo podsmehnuli na pitanje svog kolege i nastavili svojim putem. Zatečen, profesor je dugo vremena posmatrao studenta pitajući se je li pitanje bilo ozbiljno ili samo neka šala. Na koncu je uvideo da je student ipak ozbiljno postavio pitanje pa mu reče:

“Odgovoriću vam.”

Gurnu ruku u džep i izvuče novčanik iz kojeg izvadi komadić ogledala veličine novčića. I započe svoju priču:

Bio sam dečak za vreme rata. Jednog sam dana na ulici ugledao bezbroj komadića ogledala koje je neko razbio. Kako nisam imao igračke uzeo sam jedan od tih komadića da se poigram.

Uskoro sam shvatio da mogu sunčevu svetlost usmeriti u neka mesta i ćoškove u koje sunce nikad nije moglo dopreti: duboke jame, tamnu prostoriju na severnoj strani zgrade itd.

Kad sam odrastao shvatio sam da to nije bila samo igra već i metafora onoga što bih mogao činiti u životu. Jer i ja sam delić jednog ogledala kojeg ne poznajem u potpunosti i svoj njegovoj veličini.

Ali s onim što imam i što mislim da jesam, mogu bar malo svetla, istine, razumevanja, dobrote i nežnosti uneti u tamne i skrivene kutke ljudskih srca i možda promeniti nešto u čoveku čije je srce mračno. Ako i drugi ljudi to primete i shvate, možda se i oni potrude da isto tako unesu svetlo tamo gdje ga nema.

Eto u tome je za mene smisao života i zbog toga još uvek čuvam komadić ogledala, jer mi je svojom igrom svetlosti pokazao put.

 

Uspjeh u tvom životu ne zavisi od toga hoćeš li dobiti dobre karte, nego od toga kako i sa slabim kartama da znaš odigrati dobro.

 

Share and Enjoy

Slični i Povezani Članci:

  • Nema sličnih članaka