Razgovor blizanaca u majčinom stomaku:
- Da li veruješ u život nakon porođaja?
- Naravno. Nešto posle porođaja mora da postoji. Možda smo ovde samo zato da bi se pripremili za ono što će biti posle.
- Glupost, nikakav život posle porođaja ne postoji. Kako bi uopšte trebalo da izgleda?
- To tačno ne znam, ali će tamo sigurno biti više svetla nego ovde. Recimo da ćemo trčati svojim nogama i jesti ustima.
- Ma to je besmisleno.Trčati se ne može a jesti ustima je potpuno smešno. Ipak, nas hrani pupčana vrpca. Nešto ću ti reći. Život posle porođaja je isključen – pupčanik je već sada dosta kratak.
- Ma ne, nečega će sigurno biti. Samo će sve biti malo drugačije nego što smo ovde navikli.
- Ali niko se ipak odatle posle porođaja nije vratio. Porođajem se život jednostavno završava. I uopšte, život nije ništa nego tegleća teskoba u tami.
- Doduše, ja tačno ne znam kako će to posle porođaja izgledati, ali ćemo sigurno videti majku a ona će se već pobrinuti o nama.
- Majka?! Ti veruješ u majku? I gde bi ona po tebi trebalo da bude?
- Pa naravno svuda oko nas! U njoj i zahvaljujući njoj i živimo. Bez nje uopšte ne bi postojali.
- U to ne verujem! Nikakvu majku nisam nikad video, dakle jasno je da ne postoji.
- Ipak ponekad kad smo tihi, možemo da čujemo kako peva ili osećamo kako miluje naš svet. Znaš, ja stvarno mislim da nas stvaran život čeka tek posle…
RSS
Twitter
Facebook
NetworkedBlogs
YouTube
Komentari
Powered by Facebook Comments