Ručak s Bogom

Jedan dečak je želeo sresti Boga. Znao je da treba dugo putovati do mesta gde on živi, pa je zato spremio svoj prtljag s omiljenim kolačićima i pakovanjem od šest flaša voćnog soka te krenuo u svoju pustolovinu. Kad je odmakao tri reda kuća, susreo je nekog starca. Sedeo je u perivoju i mirno hranio nekoliko golubova. 

Dečak je seo blizu njega i otvorio svoj prtljag. Upravo se htio osvežiti voćnim sokom kad spazi da starac izgleda gladan, pa mu ponudi jedan kolačić.

Starac ga je zahvalno primio i nasmešio se dečaku. Njegov je osmijeh bio tako prijateljski da je dječak zaželio da ga ponovo vidi, pa mu je sada ponudio bočicu voćnog soka.

Starac mu se ponovo nasmešio. Dječak je bio izvan sebe. Sedili su čitavo popodne jedući i smijući se, bez da su izgovorili jednu jedinu reč.

U međuvremenu se smračilo, dječak je osjetio umor i ustao je da pođe, ali tek što je napravio nekoliko koraka okrenuo se, potrčao nazad do starca i snažno ga zagrlio. Starac mu je darovao najveći osmeh do sada.

Kada je dečak ubrzo otvorio vrata svoje kuće, majka je bila iznenađena radošću na njegovom licu. Upitala ga je: “Šta je to što si danas učinio da te je tako obradovalo?”

Odgovorio je: “Ručao sam s Bogom”. No, pre nego što je njegova majka uspjela odgovoriti, dodao je: “Znaš šta!? Bog ima najlepši osmeh koji sam ikada video”.

U međuvremenu starac, takođe prožet radošću, vratio se kući. Njegov je sin bio začuđen odsjajem mira na njegovom licu i upitao ga je: “Tata, šta je to šta si danas učinio da te je tako obradovalo?”

Odgovorio je: “Jeo sam kolačiće u perivoju s Bogom”. Za svaki slučaj, pre nego što je njegov sin odgovorio, dodao je: “Znaš šta!? Puno je mlađi nego što sam mislio.”

 

Prečesto potcenjujemo snagu dodira, osmeha, ljubazne riječi, uha koje nas sluša, iskrene pohvale ili najmanji čin pažnje, a svi oni imaju snagu darovati nam život. Ljudi ulaze u naš život sasvim slučajno i u bilo kojem trenutku u životu. Sve ih jednako primi!

Share and Enjoy

Slični i Povezani Članci:

  • Nema sličnih članaka