Priča o vodonoši i krčagu

Vodonoša je imao dva velika keramička krčaga.
Nosio ih je na obramici okačene na krajevima. Jedan krčag je imao pukotinu dok je drugi bio ispravan,
i uvek je uspevao da prenese jednu te istu količinu vode.

Put od izvora do kuće je bio dug i uvek je u naprslom krčagu donosio polovinu sadržaja vode do kuće.
Trajalo je to tako dve cele godine, iz dana u dan.

Naravno celi krčag je bio ponosan na sebe kako je do kraja uspešno ispunio obvezu, dok se siroti naprsli krčag sramio, osećao se poniženo i potišteno, što je uvek ispunjavao samo polovinu obveze.

Jednog dana nakon dve godine obratio se vodonoši na izvoru.
- Sram me je,  jer voda kaplje iz mene na celom putu do kuće.

Vodonoša mu je odgovorio:
- Da li si primetio, da cveće buja i napreduje samo na tvojoj, a ne na strani drugog krčaga?
To je zato što sam ja  uvek znao za tvoj nedostatak, i uvek sam te podržavao i nosio sa te strane.

Svaki dan si ih zalivao, kada smo se vraćali. Dve godine uživam u ovom prekrasnom cveću, kojim ukrašavam svoj sto.

Da nisi takav, kakav jesi, onda ni ova lepota ne bi ukrašavala moj dom.

Svatko od nas ima poneku manu. Svi smo mi pomalo naprsli krčazi. Ali, ovi lomovi i mane koje su u svakome od nas, čine nam život zanimljivijim, interesantnijim i vrednijim. Samo treba uvažavati i prihvatati svakoga  onakvim kakav jeste, i gledati dobru stranu u ljudima.

Share and Enjoy

Slični i Povezani Članci:

Komentari

Powered by Facebook Comments