Prica o Shayu i humanosti


Shay i njegov otac su šetali pored parka, gde su neki dečaci koje je Shay poznavao igrali bejzbol.

Shay je upitao oca : “Misliš li da bi me pustili da igram s njima ? ”

Shayev otac je znao da većina dečaka ne bi želela da neko poput Shaya igra za njihovu ekipu, ali je isto tako znao koliko bi njegovom sinu značilo da mu dopuste igrati. Znao je kako bi mu to podarilo toliko potreban osećaj pripadnosti i samopouzdanja, osećaj da je prihvaćen usprkos invaliditetu.
Shayev je otac prišao jednom od dečaka na terenu i upitao ( ne očekujući previše) bi li Shay mogao zaigrati s njima.

Dečak se u neverici okrenuo oko sebe i rekao : “Gubimo za 6 optrčavanja, a igra je u osmoj izmeni (inače, po pravilima igre, ima 9 izmena). Pa, može igrati za našu ekipu, pokušaćemo ga postaviti na poziciju udarača u devetoj izmeni. ”
Shay se malo namučio hodajući do ekipne klupe. Sa širokim osmehom je obukao majicu svoje ekipe. Otac ga je gledao s majušnom suzom u oku i osećajem topline u srcu.

Dečaci su vidjeli sreću toga oca, gledajući kako mu sin biva prihvaćen. Pri kraju osme izmene Shayeva ekipa je osvojila par bodova putem nekoliko optrčavanja, ali je još uviek bila u zaostatku za tri. Na početku zadnje, devete izmene, Shay je navukao rukavice i zaigrao na desnom polju. Iako nikakvi hici lopte još nisu krenuli u njegovom pravcu, bio je očito u euforičnom raspoloženju. Bio je ushićen zbog prilike da BUDE u igri i na polju. Razvukao je osmeh od uha do uha dok mu je otac mahao sa tribina.

Na kraju devete izmene, Shayeva ekipa je opet osvojila bod i optrčavanje. Sada, sa dva izbacivanja i punim bazama, smešilo im se pobedničko optrčavanje i došao je Shayev red da bude udarač. Da li da daju Shayu palicu za udaranje i priliku da igra u tome trenutku – i da time odustanu od šanse za pobedu?

Na opste iznenađenje, Shayu je dana palica za udaranje. Svi su znali da je to bila nemoguća misija jer Shay nije znao ni palicu ispravno držati, a kamoli pravilno, snažno i precizno udariti lopticu.

Ipak, kad je Shay kročio na bazu, protivnički se bacač, uvidevši da Shayeva ekipa riskira poraz za taj jedan trenutak u Shayevu životu, malo približio kako bi bacio loptu nežnije da Shay palicom barem dotakne loptu. Došao je i prvi udarac i Shay je zamahnuo nespretno i promašio. Bacač se opet malo približio i bacio nežno loptu prema Shayu. U tom trenutku Shay je zamahnuo i pogodio sporu, prizemljenu loptu, odbacivši je prema bacaču.

Igra bi u ovome trenutku bila gotova. Bacač je podigao sporu loptu. Mogao je lako dobaciti loptu prvom svojem igraču sa baze, kako bi Shay ispao i kako bi bio kraj igre i laka pobeda.

No, umesto toga, bacač je bacio loptu iznad glave prvoga igrača sa baze, van dosega svih svojih suigrača u ekipi. Svi su, i sa tribina i igrači obiju ekipa, uzvikali : ” Shay, trči do prve!! Trči do prve !! ” Nikada pre u svom životu Shay nije toliko daleko trčao. Uspio je stići do prve baze, zapravo, doteturao je do bazne linije, širom otvorenih očiju, upitnog pogleda.
Svi povikaše, “trči do druge, trči do druge!!!” Uhvativši dah, Shay je nespretno potrčao prema drugoj bazi, očito se boreći naprežući da stigne do nje. Dok je Shay pristizao drugoj bazi, igrač desnog polja uhvatio je loptu. Bio je to najmanji momak u ekipi, kojemu se pružila prva prilika da bude ekipni heroj. Mogao je baciti loptu čuvaru druge baze, ali je shvatio bacačevu nameru pa je i on, također, bacio visoku loptu iznad glave i van dosega čuvara treće baze. Shay je trčao prema trećoj bazi, kao u nekom deliriju dok su se igrači ispred njega okupili oko završne baze.

Svi su povikali i poljum je odzvanjalo: “Shay, Shay, Shay, sve do kraja, Shay !!!”
Shay je dosegao treću bazu jer mu je protivnički igrač pritrčao da mu pomogne i usmeri ga prema njoj vičući, “Trči do treće! Shay, trči do treće !!!”

U trenu kada je Shay dotakao treću, dečaci iz obje ekipe i gledatelji skočili su na noge vičući, “Shay, trči do zadnje! Osvoji i zadnju!” Shay je poslednjim snagama utrčao na zadnju bazu i stao na ploču. Svi na terenu su ga grlili i bio je slavljen kao heroj koji je osvojio poen utakmice i time osigurao pobedu svoje ekipe.

“Taj dan – reče otac nežno, dok su mu se suze kotrljale niz lice – dečaci obeju ekipa pomogli su donošenju komadića prave ljubavi i humanosti u ovaj svet”.

 

 

Shay nije preživio do sledećeg ljeta. Umro je još iste zime, nikada ne zaboravivši kako je bio heroj, kako je radi toga njegov otac bio sretan, kako je svog malog heroja dočekala oduševljena majka, grlivši ga i plačući od sreće !

Koliko malo treba…..

Share and Enjoy

Slični i Povezani Članci:

Komentari

Powered by Facebook Comments