Očinsko strpljenje

Jedan stari čovek seđaše u dvorištu svoje kuće zajedno sa sinom koji upravo završi visoke studije. Iznenada, vrabac slete na zid.
Otac upita sina: “Šta je ono?”
Sin odgovori: “To je vrabac.”

Nakon izvesnog vremena, otac upita ponovo: “Šta je ono?” Sin odgovori: “To je vrabac.”

Prođe nekoliko minuta a otac ponovo upita, treći put: “Šta je ono?” Sin odgovori: “Oče, upravo sam ti rekao da je to vrabac.” Ne prođe dugo a otac opet upita: “Šta je ono?” Ovoga puta na sinovljevu licu mogla se videti mala usplahirenost: “Oče, to je vrabac, vrabac!” Ponovo otac upita: “Šta je ono?” Ovaj put sin odgovori grubim tonom: “Oče, non-stop pitaš jedno te isto, iako ti stalno odgovaram da je to vrabac. Zar nisi u stanju razumeti?”

Otac ustade i ode do sobe. Ubrzo se vrati noseći svoju staru svesku-dnevnik. Otvarajući stranicu, reče sinu da pročita ono što je na toj stranici zapisano. Sin pročita:

“Danas je moj maleni sin sedeo sa mnom u našem dvorištu, kad dolete vrabac. Sinčić me je dvadeset i pet puta upitao: ‘Šta je ono?’, i dvadeset i pet puta mu odgovorih, nimalo iznerviran, da je to vrabac. Ono što osećah bila je ljubav prema mome nevinome sinčiću.”

Tada je otac objasnio sinu razliku između očeva i sinovljeva stava:
“Kada si bio malešan, postavio si mi ovo pitanje dvadeset i pet puta i niti jednom nisam bio iznerviran tvojim pitanjima, već ti uporno odgovarah. A kada sam ja tebi danas postavio isto pitanje, ali ponavljajući ga samo pet puta, ti si se iznervirao, ljutnuo i bio nestrpljiv sa mnom.”

Share and Enjoy

Slični i Povezani Članci:

Komentari

Powered by Facebook Comments