Nemačke poslovice

Ako detelina leži uz ružu, i ona će mirisati kao ruža.

Ako ne želiš da zakasniš, ne čekaj one koji za tobom idu, i nemoj da juriš one koji pred tobom idu.

Ako priroda hoće desno, ne idi levo.

Bogatstvo je lep ćilim kojim se, često, prekrivaju prljavi zidovi.

Bol je jedini bez zavisti.

Bolje je malo reči a mnogo srca, nego mnogo reči a malo srca.

Bolje je na pravom putu šepati, nego na pogrešnom (krivom) jahati.

Bolje je »ne« u pravo vreme nego »da« u nevreme.

Brak dolazi posle ljubavi, kao što dim nastaje posle plamena.

Briga pre vremena, briga na vreme i briga nakon toga; ove su suvišne.

Veliki lonac koji ključa stiša se s malo hladne vode.

Veličina ne označava i vrednost, jer bi, inače, ogroman kamen bio

vredniji od dijamanata.

Više može srdžba za tren da pokvari, nego razum za dan da ispravi.

Vlast je kao krčma: iz nje retko ko izlazi trezan.

Gde nedostaje ljudi, treba da sami budemo ljudi.

Glava se poznaje po jeziku.

Govori, da te vidim.

Greška debela kao vlas odvuče od cilja stotinu milja.

Grubost se često kajala, blagost nikada.

Daj onako kako bi želeo da primaš, primaj onako kako bi želeo da daš.

Do pete godine dete je tvoj gospodar, do desete tvoj sluga, od desete

do petnaeste tvoj tajni saveznik, a zatim postaje tvoj prijatelj ili tvoj neprijatelj.

Dobre mahune se same od sebe rascepe.

Dobro koje na leđima nosi zlo, nije dobro.

Dovoljno je srećan onaj koji nema vremena da bude nesrećan.

Dugovi, starost i smrt neopaženo se uvuku u kuću.

Đavo je napustio ovaj svet, jer je znao da će ljudi sami na zemlji da naprave pakao.

Žito ne traje toliko dugo kao slama.

Zaljubljeni su kao psi kad imaju buve.

I najopasniji pas maše repom.

Iskustvo je dobar lek, ali on uvek dolazi kad je bolest već prošla.

Istina je kao sveta voda: svako je hvali, ali niko ne voli da mu je u oči prskaju.

Istini nije potreban sapun, ona ima prirodnu lepotu.

Istini nije potrebno mnogo reči, a laž ih nikad nema dovoljno.

Jedni sami stvaraju svoju sudbinu, a drugi je dobijaju već gotovu.

Još i danas umiru ljudi na putu u obećanu zemlju.

Ka raju najviše bacaju pogled oni koji su najbliži paklu.

Kako Boga tražimo, tako ga i nalazimo.

Kad obe laste donose blato, gnezdo je brzo gotovo.

Kad se ljubavna vatra ugasi, vidi se dosta pepela, ali nimalo zlata.

Kad toranj padne, on je još uvek toranj; kad se đubrište uzdiže, ono ostaje đubrište.

Ko greh ostavlja da mu počiva pred kućom, lako mu uđe u kuću.

Ko ide ispravnim putem, brzo će dobiti saputnike.

Ko ima briga dovoljno je bolestan.

Ko ima sreće – nije mu potrebna pamet, ko ima pameti – potrebna mu je sreća.

Ko na prvu uvredu ćuti, drugoj lomi kosti.

Ko nauči decu da se zadovolje malim, ostavlja im više od bogatstva.

Ko okleva, već je napola izgubio.

Ko sam spava, ne može druge da probudi.

Ko se može radovati danas, neka ne čeka do sutra.

Ko sreći ne otvori vrata, ne sme da se žali ako ona ne uđe.

Ko trpi staru nepravdu, taj novu poziva u kuću.

Ko hoće da uči, svuda nađe školu.

 

Share and Enjoy

Slični i Povezani Članci:

Komentari

Powered by Facebook Comments