Milovan Ilić ”Minimax” – Najbolji aforizmi

- Poruka Aleksandru Prvom Ujedinitelju: “Hvala, nije trebalo!”
- Ne znam da li će nas Evropa primiti, ali Afrika nas je već stavila na listu čekanja.
- Godišnjica kosovske bitke biće proslavljena čim se bitka završi.
- Rad je stvorio čoveka, a čovek – Praznik rada.
- Rekli smo istorijsko NE. Možda bismo rekli jos nešto da smo znali strane jezike.
- Vest komunist od dva crvena kartona napravi – partijsku knjižicu.
- Otkad su počeli da im dobacuju “Ua, pederi!”, Srp i Čekić se sve ređe viđaju zajedno.
- Čuvajte mi Jugoslaviju! Nagradiću vas pokrajinom.
- Da vođa nije ostao bez noge, možda ne bismo ovoliko ćopali.
- Bratstvo i jedinstvo je naše najveće bogatstvo. Pazite da ga se ne dočepa narod.
- Poklanjaju nam kamile. Valjda zato što je veliki vođa iza sebe ostavio pustinju.
- Mi smo mala i siromašna zemlja: nama su i kraljevi na privremenom radu u inostranstvu.
- Primiće nas u Evropsko tržište čim popravimo kantar.
- U odnosu na međuljudske odnose, hrana nam i nije mnogo zatrovana.

- Dok su ostali pratili modne trendove, mi smo decenijama nosili jedno te isto – štafetu.
- Narod oseća da ste mu na čelu, ali misli da ste komarac.
- Kad generalni diktira nešto svojoj sekretarici – da li je to vojna diktatura?
- Da je živ, Dostojevski bi se opredelio za malu privredu: otvorio bi fabriku – idiota.
- Neki su da menjaju granice… makar po padežima.
- Naša princeza bila je korpulentna: umesto na zrnu graška, morala je da spava na Brionima.
- Poginuo je u osmoj ofanzivi – osvajajući jednu vilu na Dedinju.
- Gladnima je svejedno da li gladuju u jednopartijskom ili višepartijskom sistemu.
- Jugosloveni su drvo života upotrebili za potpalu.
- Čuo sam da su se posle rata drugovi u Belom dvoru oslovljavali sa gospodine druže.
- Menjam vlast za hleb. Šifra “Radnička klasa”.
- Uništene su sve šume da bi se izgradio dovoljan broj ramova za fotografije onih koji su prvi otišli u šumu.
- Otkako gladuju, Jugosloveni su siti svega.
- Spomenik mu je mali, ali mu je postolje ušlo u Ginisovu knjigu rekorda.
- Ovoliki neuspesi… Pa, to još nikome nije uspelo!
- Ono što nam nisu mogli Hitler i Staljin, postigli smo sami.
- Narod je dostojno oplakao svog vođu: suzavac je ispunio očekivanja.
- U svetu nas znaju kao zemlju koja ima 23 miliona stranaka.
- Čuvaj Beli dvor za crne dane!
- Idejno smo potkovani, a od sreće – njištimo.
- Mi imamo hleb, oni imaju nož. Neko pominje ujedinjenje…
- Više se ne smatram Srbinom. A ni manje.
- Bliski istok nam je, na žalost, sve bliži.
- Srbi žele da žive u jednoj državi. Švedskoj, recimo.
- Razvili smo jedra. Još samo da nabavimo brod i more.
- U početku beše Tito, a na kraju – Titanik.
- Naša zemlja sve više liči na zajednicu. Prvobitnu.
- Kad novinari štrajkuju, nema ko da objavi rat.
- Gledam šta se radi oko mene. Ništa se ne radi.
- Evropo, ne možeš ti toliko da se ujediniš koliko mi možemo da se razjedinimo.
- Možda bi neki prodali zemlju. Ali, ko će ovo da kupi…
- Čuvaj se zemlje u kojoj snajperisti najbolje vide!
- Ne daj se, generacijo… besplatno!
- Davali su mu 40 dana. Nije hteo ni da čuje ispod 50…
- Spreman sam da mu oprostim što je hteo da bude car, ali ne i to što je hteo da ima 23 miliona dvorskih budala.
- Neki su za upotrebu sile – milom ili silom.
- Pod Turcima 500 i pod komunistima 50 godina. Šta je bilo teže?
- Pesma nas je održala, a popevka – otcepila.
- Bili smo zemlja čuda: sad smo čudo.
- Da li će se i posle trećeg svetskog rata govoriti “treća sreća”?
- Sreća je sresti odžačara, naročito ako je krenuo da gasi komšijinu kuću.
- Srbi su najbogatiji narod na svetu: niko nema toliko neprijatelja.
- U pravu ste, mada bi logičnije bilo da ste u zatvoru.
- Ide mi radni staž: sve ostalo mi stoji.
- Švedski sto, poljski krevet, francuski ključ i jugoslovenska inflacija.
- “Jugo” parkiran na Slaviji – to je sve sto je ostalo od Jugoslavije.
- Nekad smo bili braća. Sad nema psovke u kojoj jedni drugima ne pominjemo sestru.
- Nije tragično što smo u blatu do guše, već što smo iskaljali nove opanke.
- Slepo smo ga sledili. Kad smo otvorili oči – sledili smo se.
- Čoveku su bile potrebne noge sve dok nije izmišljen daljinski upravljač.
- Četrdeset godina morali smo da ćutimo. To se završilo – minutom ćutanja.
- Ako je predratna Jugoslavija bila trula, onda je ova – trula-la.
- Nije istina da mi radimo jedni protiv drugih: mi smo lenštine.
- Jugoslavija će uvek postojati. Naročito kao ideja.
- Više se ne svađamo: niko ni sa kim ne govori.
- Vidimo mi da je to prst sudbine. Videli bismo još bolje da nam ga niste gurnuli u oko.
- Bratoubilački rat ne dolazi u obzir. Nismo više braća.
- Živeo veliki vođa! Živeo kako je hteo…
- Dilema: da li da obijem banku ili da osnujem stranku?!
- Već godinama nisam video prosjaka. U modi je otimanje.
- Proleteri svih zemalja – izvinite. Vaš Marks.
- Mi smo otvorena zemlja: nama su i lopovi na slobodi.
- Ne, nije to grupni seks: to je naše kolektivno predsedništvo.
- Jugoslovenu je lakše da sastavi vladu nego kraj s krajem.
- Nekada su bila moderna zatvaranja po regionima i područjima. Sada se koriste i zatvori.
- Čim nabavimo štake, izaći ćemo na svetsku pozornicu.
- Bio je zadužen za čistke, ali je otpušten jer su mu pronašli višak od 150 ljudi.
- Istina je obično na sredini, gde je najdublja voda.
- Svaki narod ima vođu kakvog je zaslužio. Šta li smo mi bogu zgrešili?
- Ko tebe hlebom, ti njega kruhom.
- Da li je osim narodnih heroja i četnika još neko učestvovao u ratu?
- Snežana sa sedam patuljaka. Na drugom mestu je Jugoslavija sa šest.
- U kapitalizmu radnika izrabljuju, a socijalizam mu omogućava da nabavi prosjački štap po želji.
- Svi nas uzimaju za primer. Niko nas ne uzima ozbiljno.
- Ne daju nam Olimpijske igre. Znaju da im više ne bismo vratili.
- On je umro, a njegove ideje žive… od socijalne pomoci.
- Klasni neprijatelj nam je – prvoklasan.
- U zemlji u kojoj nadvlada životinjski nagon bajke postaju basne.
- Mnogo je zabrljao: ne gine mu zatvor ili – neka ambasada.
- Pre nego što je primio štafetu, rekao je: “Znam za jadac!”
- Bili smo pet vekova pod Turcima. Pitajte ih kako su preživeli.
- Na zapadu dobru decu vode u Diznilend, a nevaljalu u – socijalizam.
- Pomeni me u molitvama, a možeš i u testamentu.
- Počeću da štrajkujem čim nađem posao.
- Zanemeli smo od sreće kad su nam dali slobodu govora.
- San svake partije je da bude majstorica.
- Dajem časove iz policijskih časova.
- Ni džemper ne voli kad se para, a kamoli Jugoslavija.
- Da nije Jugoslavije, Čarli Čaplin bi bio najsmešniji u XX veku.
- Ne mrze baš svi vlast. Znam jednog ministra.
- Pravi ljudi na prava mesta. Ali, gde naći tolike zatvore?!
- Prvi maj se slavi dva dana: prvog dana slave oni koji imaju, a drugog oni koji nemaju posao.

Share and Enjoy

Slični i Povezani Članci:

Komentari

Powered by Facebook Comments