Meša Selimović (1910-1982)

Hodaćemo bez razloga, radovaćemo se, bez razloga, smijaćemo se, bez razloga, s jednim jedinim razlogom, što smo živi i što se volimo. A kud ćes veći razlog.
Kad mi je teško, bežim u samoću; kad mi je još teže, tražim dobre ljude.
Bilo je to jednom, davno, u životu još lepom. Možda mi se činio težak tada, ali kad mislim o njemu sa ovoga mesta, želeo bih da se vrati.
Lakše je nagovoriti ljude na zlo i mržnju nego na dobro i ljubav. Zlo je privlačno i bliže je ljudskoj prirodi.
Za dobro i ljubav treba izrasti, treba se pomučiti. Zlo nosimo u sebi kao izvornu strast, a može postati pogubno ako se predstavi kao jedino dobro.
Suze mi teku od smeha. Ako se prestanem smejati, ostaće samo suze
Nema ni jedne religije koja nije bezbožno rušila.
Nezadovoljstvo je kao zver: nemoćna kad se rodi, strašna kad ojača.
Zlo se samo snagom dokazuje, sve ostalo pameću.
Razuman se hrani da živi, a lud živi samo da se hrani i goji.
Svakome ću priznati pravo da me prevari – osim prijatelju!
Kad bi Bog kažnjavao za svako učinjeno zlo, ne bi na zemlji ostalo ni jedno živo biće.
Kad bi bilo više te hrabre ludosti, možda bi drevno iskustvo prestalo da nas plaši.