Ljubav kakvu želim

Uobičajeni radni dan u ordinaciji, oko 08:30, kada je stariji gospodin, oko 80 godina, ušao u čekaonicu. Imao je ranu na palcu koju je trebalo pregledati.
Odmah je rekao da je u žurbi jer ima sastanak u 9 sati.
Zamolio sam ga da sedne i pričeka znajući da će proći možda i više od sat vremena pre nego što će ga neko pregledati. Stalno je gledao na sat.
Odlučio sam da ga ja pregledam obzirom da nisam imao drugih pacijenata. Pregledao sam ranu. Rana je bila dobro pa sam razgovarao s drugim lekarom i dobio potreban materijal za saniranje rane. Kada sam se pobrinuo oko njegove rane, upitao sam ga zašto se tako žuri.
Bilo je čudno jer stari ljudi imaju dosta vremena za ono što žele.
Gospodin mi je rekao da se žuri u starački dom na doručak sa suprugom.

Raspitivao sam se kako je njezino zdravlje. Rekao mi je da je ona tamo već duže vreme i da ima Alzheimerovu bolest.

U razgovoru sam ga upitao hoće li se njegova žena ljutiti ako malo zakasni..
Odgovorio je da ona više ne zna ko je on i da ga već 5 godina ne prepoznaje.

Bio sam iznenađen i upitao ga: „A vi i dalje idete svakog jutra kod nje iako ona ne zna ko ste?“
Nasmejao se, potapšao me po ruci i rekao: “Ona mene ne zna, ali ja nju znam…”
Telom su mi prošli trnci. Jedva sam suzdržavao suze. Kada je napustio ordinaciju rekao sam sebi: “To je ljubav koju želim u svom životu.“

Istinska ljubav nije ni fizička, ni romantična Istinska ljubav je prihvatanje svega što je bilo, što je, što će biti, i što neće biti.
Najsretniji ljudi ne moraju imati najbolje od svega; Oni će napraviti najbolje od svega što imaju!

Share and Enjoy

Slični i Povezani Članci:

Komentari

Powered by Facebook Comments