Lav Nikolajevič Tolstoj (1828-1910)

Prestani da govoriš onog časa kada primetiš da se sam uznemiruješ ili pak onaj sa kojim govoriš. Neizrečena reč je zlato.

Najbolji znak istine je jednostavnost i jasnoća, laž je uvek zamršena, nakinnurena i rečita.

U svakoj stvari je bolje malo ali dobro nego mnogo i loše. Isto je tako i u knjigama.

Uzrok mnogim nesrećama leži na dnu vinske čaše.

Sve misli koje imaju velike posledice uvek su jednostavne.

Nikad ne slušajte one koje koji loše govore o drugima a dobro o vama.

Ljudi se dele u dve vrste: jedni prvo misle a zatim govore i rade, drugi prvo govore i rade a tek zatim misle.

Većina muškaraca traži od svojih žena vrline kojih se oni sami ne pridržavaju.

Govori samo o onome što ti je jasno, inače ćuti.

Samo dva izvora ljudskih poroka su: lenost i praznoverje, i samo su dva dobročinitelja: rad i um.

Znanje je tek onda znanje kad je stečeno naporom sopstvene misli, a ne pamćenjem.

Plašljiv prijatelj je strašniji od neprijatelja, jer neprijatelja se bojiš, a u prijatelja se uzdaš.

Ne verujte rečima, ni svojim ni tunim; verujte samo delima i svojim i tunim.

Ljudi su često ponosni na čistoću svoje savesti samo zato što imaju kratku pamet.

Gdje je sud, tamo je i nepravda.

Najbolji talenti se gube u neradu.

Vreme je da prestanemo čekati iznenadne darove života, sami treba da stvaramo život.

 

Share and Enjoy

Slični i Povezani Članci:

Komentari

Powered by Facebook Comments