Konfučije (551- 479 pre n.e.)

Ljubaznost uzvrati ljubaznošću, ali zlo uzvrati pravdom.
Neka te ne zabrinjava ako drugi ne znaju za tvoje sposobnosti, ali možeš biti zabrinut ako ih nemaš.
“Nas koji smo jednom poljem slave prošli,
bilo je mnogo, pa šta je ostalo?
Tek humka zemlje, na kojem se žari
crveni korov svako proleće.”
Još ni život ne poznajemo, a kako možemo poznavati smrt.
Plemenit čovek prebacuje sebi, a prostak prebacuje drugima.
Čitanje bez razmišljanja stvara nesređen duh, a razmišljanje bez čitanja stvara čoveka neuravnoteženim.
Čovek koji se hvali bez ikakvog stida, uveriće se da je veoma teško živeti prema svojim hvalisanjem.
Ako ti sam ne voliš novac, daj ga lopovima i oni ti ga neće uzeti.
Ljudi mogu veličati istinu, istina ne može veličati ljude.
Kad u zemlji postoji red, beda i poniženje su sramota. Kada u zemlji vlada nered, onda su bogastvo i ugled sramota.
Ako ljudi na nižim položajima nemaju poverenje u one iznad sebe, vladati narodom nije moguće.
Svakog dana ponesi kantu zemlje na jedno mesto – i sagradićeš planinu.
“Tri puta vode do mudrosti: razmišljanje – ono je najplemenitije;
vaspitanje – ono je najlakše; i iskustvo – ono je najneugodnije.”
Nepravedno nije ono što možemo zaboraviti.
“Ko je uljudan preko mere, postaje dosadan.
Ko je oprezan preko mere, izgleda plašljiv.
Ko je odvažan preko mere, uzrokuje nered.
Ko je iskren preko mere, deluje okrutno.”