Klesar

Živeo jednom jedan klesar. Svaki bi dan odlazio u planinu klesati kamen. I dok je radio, pevao je. Iako je bio siromašan nije želeo imati više od onoga što ima, i zato ga nije bilo briga za celi sviet. Jednoga dana bio je pozvan da radi u dvorcu kod nekog plemića.
Kada je ugledao veličanstveni dvorac, prvi put u životu oseti muku želje i uzdahne:

„Kada bih ja bio bogat! Tada ne bih morao zarađivati za život u znoju i muci kao što to sada činim.“
Zamislite kako je bio iznenađen kada je čuo glas koji mu reče: „Tvoje je želja ispunjena. Od sada, šta god zaželiš biće ti ispunjeno.“
Te su mu se reči činile nerazumljivim sve dok se te večeri nije vratio u svoju kolibu i umjesto nje našao veličanstven dvorac kao onaj u kojem je radio. Zato klesar ostavi posao klesanja kamena i počne uživati u životu bogataša.

Jednoga dana, kad je popodne bilo vruće i sparno, gledao je kroz prozor i opazio kako kralj  s velikom pratnjom plemića i robova prolazi drumom. Mislio je: „Kako bi samo bilo lijepo da sam i ja kralj i da sedim u rashlađenoj kraljevskoj kočiji!“
Njegova je želja odmah bila ispunjena, a on se nađe naslonjen u udobnoj kraljevskoj kočiji. No, unutar kočije bilo je toplije nego što je pretpostavljao. Gledao je kroz prozor kočije i počeo se diviti snazi sunca koja je sposobna prodreti i kroz debeli zid kočije. „Želio bih da sam sunce.“, reče sam sebi. Ponovo je njegova želja bila ispunjena i našao se kako u svemir šalje svoje zrake topline.
Sve je išlo dobro neko vreme. Tada, jednog kišnog dana, pokuša prodreti kroz guste oblake, ali nije mogao. Uporno je pokušavao, ali mu nije uspevalo. Onda je pak hteo da postane oblak. Bio je promijenjen u oblak i dičio se svojom moći da može zamračiti sunce – sve dok se nije pretvorio u kišu. I tako je neko vrijeme živeo kao kiša. Ali na svoju nesreću otkrio je da mu je velika stena preprečila put i bio je primoran teći oko nje.
„Šta?“ povika. „Da je obična stena moćnija od mene? Želim da postanem stena.“ I odmah, evo ga kako se visoko dizao u planini. Jedva je imao vremena uživati u novom stanju kada začu čudan zvuk koji je dolazio ispod njega. Pogleda dolje i na svoj užas opazi čovečuljka kako udara krampom da bi od njegovih nogu odsjekao gromadu kamena.
„Šta?“ povika. „Bedno stvorenje poput toga da je moćnije od divovske stijene kao što sam ja? Želim biti čovek!“ I tako je ponovo postao klesar koji bi odlazio u planinu rušiti kamen i tako u znoju i muci zarađivati svoj hleb, ali s pjesmom u srcu, budući da je bio zadovoljan s onim što jeste i da živi od onoga što ima.

Share and Enjoy

Slični i Povezani Članci:

  • Nema sličnih članaka