Ivo Andrić – Najlepši citati

  • Beskorisno je u starosti produžavati život. Mladost treba produžavati.
  • Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo.
  • Ćutanje je teško samo onima koji ne misle.
  • Čudno je, kako je malo potrebno da budemo sretni i jos čudnije, kako nam često baš to malo nedostaje.
  • Sva iskušenja, sva ispaštanja i sve patnje u životu mogu se meriti snagom i dužinom nesanica koje ih prate.
  • Rana koja se krije, sporo i teško zaceljuje.
  • Lepša duša dublje jeca.
  • Ko čini dobro, od njega se još više dobra očekuje.
  • Žena stoji kao kapija na izlazu kao i na ulazu ovoga sveta.
  • Ono što je najlepše na iskrenoj i dubokoj ljubavi na kojoj je sve lepo, to je da u odnosu prema onome koga volimo nijedna naša mana ne dolazi do izraza.
  • Mnogo šta što je zlo u nama izčezava, a ono što je dobro ustostručuje se.
  • Što ne boli to nije život, što ne prolazi to nije sreća.
  • Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama činjenica da je takva nada mogla da postoji vredi toliko da nije suviše skupo plaćena jednim razočarenjem, pa ma kako teško ono bilo.
  • Znaci koje ostavljamo iza sebe neće izbeci sudbinu svega sto je ljudsko: prolaznost i zaborav. Možda će ostati uopšte nezapaženi? Možda ih niko neće razumeti? Pa ipak, oni su potrebni, kao što je prirodno i potrebno da se mi ljudi jedan drugom saopštavamo i otkrivamo. Ako nas ti kratki i nejasni znaci i ne spasu od lutanja i iskušenja, oni nam mogu olakšati lutanja i iskušenja i pomoći nam bar time što će nas uveriti da ni u čemu sto nam se dešava nismo sami, ni prvi ni jedini.
  • Između bojazni da će se nešto desiti i nade da možda ipak neće, ima više prostora nego što se misli. Na tom uskom, tvrdom, golom i mračnom prostoru, provode mnogi od nas svoj vek.
  • Čuvajte se onoga koji živi u vama i na kojeg zaboravljate, a koji često, pred veče,  donosi brza rešenja zbog kojih se, te iste noći, budite kao od udarca i, obliveni vrelim znojem kao rastopljenim olovom, propadate od sramote zbog sinoćnih lakomislenih odluka.
  • Dođu tako ponekad vremena, kada pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati.
  • Zato što mogu i što se usuđuju da o svačemu svašta kažu, oni misle da sve znaju.
  • Čini mi se kad bi ljudi znali, koliko je za mene napor bio živeti, oprostili bi mi lakše sve zlo što sam počinio i sve dobro što sam propustio da učinim, i još bi im ostalo malo osećanja da me požale.
  • Nezadovoljstvo samim sobom, u prvom redu, a zatim svim ostalim na svetu, bilo je i ostalo osnov moga duhovnog bića, bez obzira na prolazna raspoloženja i trenutna mišljenja koja sam mogao da imam i uspeo da izrazim.
  • Poslovicama se kod nas ubijaju ljudi na najbrži i najnepravedniji način.
  • Što je više pazio šta će uraditi, sve se teže rešavao da uopšte nešto uradi, i sve je manje i radio.
  • Ima ljudi čiji je život trag u vodi. Nevidljivi su, nečujni, nestvarni, bez otisaka u peščanoj pustinji čovečnosti. Ne znamo odakle su među nas došli, a kad odu, zašto su i kuda otišli. Dok su bogovi zemljom greli, tako smo ih prepoznavali. Kad nas napustiše, od njihove moći ljudi naslediše jedino sposobnost da žive, ali ne da budu.
  • Svi smo mi mrtvi, samo se redom sahranjujemo
  • Smisao i dostojanstvo puta postoje samo utoliko ukoliko umemo da ih nađemo sami u sebi.
  • Toliko je živa kod slabog čoveka potreba da se vara i tako neograničena mogućnost da bude prevaren.
  • Vrline jednog čoveka mi primamo i cenimo potpuno samo ako nam se ukazuju u obliku koji odgovara našim shvatanjima i sklonostima.
  • Veliki praznici i svečani dani mogu da pokažu koliko su nam daleki i oni koje smatramo najbližima.
  • Samoća je raskoš bogatih duhova.
  • Nije najveća budala onaj koji ne zna da čita, već onaj koji misli da je sve što pročita istina.
  • Bezbrižna ravnodušnost je veliki dar i moćno oružje mladosti.
  • Ja se ne bojim ljudi, već onog neljudskog u njima.

Share and Enjoy

Slični i Povezani Članci:

Komentari

Powered by Facebook Comments