Priča o hrabrosti

„Znači mislite da sam hrabra?“ – upitala je.

„Da, mislim da jesi.“

„Možda i jesam. Ali, to je zbog toga što sam imala predivne učitelje. Ispričaću Vam o jednom od njih.

Pre mnogo godina, dok sam radila kao volonter u bolnici u Stenfordu, upoznala sam devojčicu po imenu Liza, koja je bolovala od jedne retke i teške bolesti. Pokazalo se da je jedina mogućnost da ozdravi bila da joj se transfuzijom da krv njenog petogodišnjeg brata, koji je, na neki neobjašnjiv način, uspeo da preživi istu bolest, tako da su se u njegovom organizmi stvorila antitela koja mogu da savladaju tu opaku bolest.

Doktor je njenom malom bratu objasnio kakva je situacija, i pitao ga da li želi da da krv za svoju sestru. Videla sam da je dečak, posle samo jednog trenutka, duboko uzdahnuo i rekao: ’Da, spreman sam ako će to spasti Lizu.’

Dok su vršili transfuziju, ležao je u krevetu pored sestre i smešio se. I mi ostali smo se smešili, gledajući kako se devojčici vraća boja na obrazima. Onda je njegovo lice ubledelo i sa njega je nestalo smeška. Pogledao je u lekara, i drhtavim glasom upitao: ’Hoću li odmah početi da umirem?’

Pošto je bio mali, dečak je pogrešno shvatio doktora; mislio je da će sestri dati svu svoju krv.

Da, naučila sam šta je hrabrost, jer sam imala dobre učitelje.“

Share and Enjoy

Slični i Povezani Članci:

  • Nema sličnih članaka

Komentari

Powered by Facebook Comments