Honore de Balzac (1799 – 1850)

Zakoni su paučina kroz koju prolaze velike muve a u koju se hvataju male.

Brak se mora neprestano boriti protiv nemani koja sve proždire – protiv navike.

Ljudi jednako preuveličavaju i sreću i nesreću: nikad nismo ni tako srećni ni tako nesrećni kako se to govori.

Slava je otrov koji treba uzimati u malim dozama.

Ni jedan osećaj čovek ne podnosi tako teško kao sažaljenje, pogotovo ako ga zaslužuje.

Mržnja ga krepi, daje mu život, budi u njemu osvetu; samilost ubija i još više slabi njegovu nemoć.

Čovek nipošto neće da bude prijatelj neke žene ako već može da joj bude ljubavnik.

Greške žena su ujedno optužnica protiv egoizma, nebrige i ništavnosti njihovih muževa.

Nezahvalni smo možda samo zato što nismo u mogućnosti da se odužimo.

I to mi je nešto – slava! Skupo je plaćaš, a ne možeš je zadržati. Nije li ona egoizam velikih ljudi, kao što je sreća egoizam budala?

Starac je čovek koji je završio svoj ručak i gleda druge kako jedu.

Ako čovek zaroni do dna uživanja, izneće odande više šljunka nego bisera.

Ko bi mogao odrediti granice gde slast prelazi u bol, a gde je bol još slast.

Ključ svakog znanja je upitnik, o tome nema spora; većinu velikih otkrića dugujemo pitanju

KAKO? a životna mudrost se možda sastoji u tome da se svakom prilikom zapitamo: ZAŠTO?

Kad nas ljube, žene nam opraštaju sve, čak i naše zločine. A kad nas ne ljube, ne opraštaju nam ništa. Čak ni naše vrline.

Ko može upravljati jednom ženom, može upravljati i jednim narodom.

Život muškarca je slava, život žene ljubav.

Žene misle kao kraljevi, da im sve dugujemo.

 

Share and Enjoy

Slični i Povezani Članci:

Komentari

Powered by Facebook Comments