Borislav Pekić (1930-1992)

  • Covek se nikad ne pita za uzroke dobrih stvari koje mu se dešavaju.Zanimaju ga samo uzroci rdjavih.
  • Sigurnost je samo pobeda jedne verovatnoce nad drugom i ništa više.
  • Smrt i život su jedno a univerzum je njihova vecna rekombinacija u takvom univerzumu biti živ ili mrtav zapravo je isto.
  • Ekonomski prosperitet je destruktivan daje ljudima vremena da izmišljaju sve nove i nove potrebe i nove želje.
  • Na ovom se svetu može biti samo na gubitku.
  • Covek je fragment prirode a ne vlastite istorije.Pre njegove pojave priroda se iskazuje kao sistem nenarušene ravnoteže.Pojavom covekove inteligencije situacija u prirodi se menja.
  • Covek se otima zakonu specijalnosti nastojeci da kao vrsta bude univerzalno funkcionalan.Medjutim taj prerogativ pripada prirodi multiuniji specijalnosti.Covek u prirodi izaziva globalni poremecaj.Priroda se opire štiteci svoju primarnu suštinu.Na taj nacin priroda nema šanse da sacuva svoj solarni fragment i svoj humani fragment .Jedno ce propasti.Jedina šansa prirode je u njenoj (covekovoj) inteligenciji.U tome da inteligencija obavlja zaštitu svih osnovnih funkcija u prirodi.
  • Mikrokosmos odlucuje makrokosmos je tek krajnja projekcija onoga što se dešava u makrokosmosu.
  • “Budućnost će ili biti kao sadašnjost, pa nas neće trebati, ili se od nje razlikovati, pa nas neće razumeti.”
  • “Budućnost će, kao i uvek, hteti da odgaji sopstvene nove zablude; a što će one biti, zapravo, naše i stare koliko i svet, neće smetati nijednom od praunuka da se njome diči, brišući u međuvremenu tur našim jeremijadskim opomenama i savetima.”
  • “Treba gledati pravo. Jer da se htelo gledati iza sebe, dobili bismo oči na potiljku. Treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova svojih. Jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo.”

Share and Enjoy

Slični i Povezani Članci:

Komentari

Powered by Facebook Comments