Vera je kao i ljubav: ona se ne da nametnuti. Zato i jeste uzaludan svaki trud da se ona državnim merama uvede ili učvrsti.
Lekar vidi čoveka u svoj njegovoj slabosti, advokat u svoj njegovoj zloći a sveštenik u svoj njegovoj gluposti.
Ko je pametan, taj će u razgovoru manje misliti na ono o čemu govori, a više na onoga s kim razgovara. Ako tako bude činio, može biti uveren da neće reći ništa zbog čega bi se kasnije mogao kajati.
Divljaci se uzajamno proždiru, a pitomi se uzajamno varaju.
Najveća od svih ludosti je žrtvovati svoje zdravlje, ma zašta to bilo: zbog sticanja imovine, zbog napredovanja na poslu, zbog nauke, zbog slave, a da o slasti i kratkotrajnim užicima i ne govorimo; štaviše, zdravlju valja sve podrediti.
Oženiti se znači svoja prava prepoloviti, a obaveze duplirati.
Zahtevati da neko pamti sve što je ikad pročitao, bilo bi isto što i zahtevati da sve ono što je ikad pojeo još uvek nosi u sebi. Od ovoga je živio telesno, a od onoga duševno i tako je postao ono što jeste.
Najsigurniji način da ne postaneš vrlo nesrećan je taj da ne zahtevaš da budeš vrlo srećan.
Ma kako čvrsto ljudi bili povezani prijateljstvom, ljubavlju ili brakom, sasvim pošteno svaki na kraju misli ipak samo na sebe i možda još na svoje dete.
Oprostiti i zaboraviti znači stečena dragocena iskustva baciti kroz prozor.
Ako se teški gresi okajavaju tek na onome svetu, neka se barem glupi okaju na ovome.
Zašto su obični ljudi tako društveni i prilagodljivi? Zato što lakše podnose druge nego sami sebe.
Bogastvo je nalik na morsku vodu; što je više pijemo, to smo žedniji.
Vere su kao kresnice: njima je, da bi svetlele, potreban mrak.
Mladima bi glavni predmet učenja morao biti taj da nauče podnositi samoću: ona je naime izvor sreće i duševnog mira.
Sve naše nevolje dolaze odatle što ne možemo biti sami.
“On je vrlo nedruštven”, to gotovo već znači: “On je čovek velikih sposobnosti”
RSS
Twitter
Facebook
NetworkedBlogs
YouTube
Komentari
Powered by Facebook Comments